Još od malih nogu nisam voleo da se družim sa “sterilnom” decom, ali su oni voleli mene. Uvek su me privlačili mangupi. Živahniji, nestandardnog ponašanja, oni sa “šašavim” idejama. I ja sam bio živahan, ali upakovan u patrijarhalno ruho.
Kako sam rastao, sve su mi teže padala pravila i jednobrazni način ponašanja. Trudio sam se da budem uzoran, ali moja duša je oduvek bila buntovna. U svojim dvadesetim primetio sam koliko je društvo nesnosno blazirano. Tokom izlalazaka, u clubbing-u, nailazio si većinom na klonove. Isto odevene, jednako podšišane… Koristili su isti sleng i izgovarali istovetne rečenice. Voleo sam undrground muziku i undrerground klubove.
Posle je došlo zaposlenje, korporacije, dress code… To sam doživeo kao protivprirodni blud. Uvek sam bio bezobrazno dobar i motivisan prodavac, ali nikad dovoljno podoban i prilagođen.
Kad sam osnovao Aktivni Odmor i počeo da organizujem yoga retreat-e, opet sam doživeo atak mediokriteta – sredovečne, usamljene i uspaljene new age gospođe, zaglavljene u osrednjosti i zakucane u zoni komfora. U momentu kad sam ozbiljno razradio posao, shvatio sam da mi isti uzima dušu. Postao sam eksplicitan u verbalizovanju onog što ne želim i iz korena promenio koncept i ljude koji ih posećuju.
Kada me pozove klijent, umem da prepoznam dobru vibru, ali i da u startu odbijem mediokriteta. “Hoćemo li na brodu imati dovoljno vode za tuširanje i da li je voda za piće” “Da li će na brodu biti samo vakcinisani, jer ostali mogu da nas zaraze”? ? Pita me gospođa, a ja joj se zahvalim na pozivu i kažem da ne zadovoljava kriterijume da bude gost našeg događaja i uputim na turističke agencije. Zamislite šta bi se desilo da u grupu primim opsesivno – kompulsivnu i sumornu osobu?
Meni trebaju autentični ljudi, autentična priroda. Mene ne zadovoljava svakidašnje. Moj um je otvoren i raduje se sličnim umovima. Na događajima koje organizujem vlada dobra energija. Mnogo se smejemo i delimo strasti i ljubavi prema prirodi i životu. Nije to slučajno, sve je to refleksija mojih zamisli, nastalih treptajima moje duše.
Siniša R.
