Kolena : emotivno - psihološke raskrsnice

 

Svi zglobovi u našem telu predstavljaju raskršća, mesta gde se spajaju delovi tela, tj. dve ili više kosti. I zglobovi, sami po sebi, predstavljaju koštanu površinu, ali pokretnu (zahvaljujući tečnostima na spojevima tih kostiju). Već sama činjenica da je nešto sačinjeno od tako čvrstog i krutog materijala kao što je kost, a da u isto vreme predstavlja pokretnost i fleksibilnost, govori o izazovu.

 

Zglobovi omogućavaju kretanje celog tela, dakle, naše kretanje. Stanje zglobova time je direktna manifestacija načina na koji tretiramo kretanje i tok u svom životu. Kroz život se dakle možemo kretati s lakoćom, ili pak kruto i uz osećanje teskobe i težine.

Promene u zglobovima kolena mogu se iskusiti na razne načine : kao trenutni bol, kao povreda, ili kao konstantan dugotrajan bol koji ne umanjuje protokom vremena. Kako su kolena važni spojevi ili raskršća na nogama, simbolično su povezana sa svim onim što predstavljaju i same noge : oslonac, stabilnost, uzemljenje, kretanje, prisutnost i bivanje. Koleni zglob, pored samog kretanja, omogućava i promenu pravca kretanja.

Način na koji se krećemo kroz život (brzo, lako, sporo, povremeno, s lakoćom,...) te načini na koje pravimo promene u životu odraziće se na stanje kolena. Da li se prema promenama, kretanju ka napred, prema napretku, postavljamo lako i rado ih prihvatamo, ili smo pak nesigurni, nespremni, uplašeni i u otporu da do promene dođe? Nekada, kada je promena tu i kada smo svesni da do nje mora doći, da će biti neophodno da promenimo direkciju (pravac kretanja i mišljenja), ali se ipak osećamo da za nju nismo spremni, ulazimo u psihološki konflikt : promena se nameće, ali joj mi pružamo otpor. Bez obzira kako ćemo objasniti zašto se neki otpor javlja, u pozadini je uvek strah (od uspeha / neuspeha, od novog / starog, od oslobođenja, od napretka, od stagnacije, itd.). Kada se nađemo u ovakvom konfliktu, kažemo da smo na jednoj od životnih raskrsnica i da je potrebno da odlučimo o daljem pravcu kretanja, da je potrebno da nešto raskrstimo.

Sigurna sam da poznajete ljude kojima je u životu dosta lako da se odluče, kojima je nekako lakše da raskrste sa nečim starim i da uđu u novo, i za takve ljude obično kažemo da su fleksibilni, laki, neopterećujući, da se kroz život kreću lako i nekako poletno. Sa druge strane, tu su i oni koji pred promenom, pred novim, ne (po)kleknu baš tako lako. Kruti su u stavovima, nespremni, previše zabrinuti, ili suviše promišljaju o svemu. Stoje na raskrsnici i dok ne raskrste sa sobom o daljem pravcu kretanja, raskršća u njihovom telu (kolena) odražavaju njihovu neodlučnost, nefleksibilnost (nelakoća za promenu) i stagniranje u starom. Kako se ne pravi taj unutrašnji pokret, kolena koja upravo i izvršavaju našu naredbu za pokretom, ostaju zaustavljena, vremenom kruta, gube na fleksibilnosti i stavraju bol (koji će nekada ići i do povrede).

Ovde je važno da se kretanje ne shvati jednostrano. Dakle, radi se o unutrašnjem pokretu, o donošenju odluke da se napravi pokret ka nečemu, da se promeni pravac kretanja tj. mišljenja, i dosadašnjeg usmeravanja energije. To dalje znači da se fizički možete veoma mnogo kretati, ali da to i dalje ne govori da ste unutar sebe fleksibilni i spremni da napravite promenu, da se pokrenete ili okrenete i uputite u nekom drugom pravcu od onog koji vam je do sada bio poznat. Štaviše, prenaglašena potreba za kretanjem, bilo da je ono fizičko ili mentalno-emotivno : u vidu jake ambicioznosti i izražene zahtevnosti, može se manifestovati kao nefleksibilnost, krutost (u kolenima). Ovakve osobe rigidno veruju da se samo stalnim kretanjem, kontrolom pravca, zahtevima, ciljevima, postiže ono što nam je potrebno. Gubi se iz vida onaj pasivni, tako zvani, ženski aspekt: zastati, osetiti, oslušnuti, primiti, prihvatiti, prepustiti se. Kada zastane, osoba je mnogo više u prilici da sagleda šta stvarno treba da uradi i šta zaista želi od sebe, a da se postignuće ne zasniva samo na spoljašnjim zahtevima. Kako sama sebe ne čuje, osoba kreira povredu ili bol koji nasilno zaustavlja kretanje. Naravno da je koleno izbor jer je upravo telesni simbol načina kretanja. Nije neobično da je u pitanju upravo levo koleno, jer kao i cela leva strana, poziva da se obrati pažnja na emocije. Da bismo oslušnuli emocije, potrebno je da usporimo, da smo pasivniji, da podstaknemo nežnost. Postoji li neka emotivno nerazrešena situacija sa kojom nismo raskrstili? Da li smo zbog toga tako strogi i zahtevni prema sebi, tako ambiciozni i brzi, jer nam nije lako suočiti se sa tim nerazrešenim osećanjima? Kolena nas teraju da se postavimo poniznije prema onome što je u nama i oko nas. Zato se često i kaže da bol u kolenu predstavlja ponos ili kako volimo reći - ego. Suviše smo ponosni da kleknemo, da budemo ponizni prema onome što je u nama i oko nas, a da to nije nešto što smo sami mi odredili i iskontrolisali.

Sa druge strane, neodlučnost, pasivnost, manjak akcije u emotivnom, mentalnom ,fizičkom smislu, takođe dovodi u krutost, u nespremnost da se s lakoćom napravi promena. Ako se zadržavamo u prošlosti, ako ne pravimo korak u budućnost i ne podstičemo svoju ambiciju, naša desna strana kretanja (desno koleno) može pokazati našu neodlučnost i nespremnost. Strah od napretka, strah od neuspeha, od neizvesnog, doživljaj da se nešto mora i da je obaveza a ne potreba, dovodi do teškoće u donošenju odluke na raskrsnicama daljeg ličnog napretka. Ako i krenemo, neretko teško održavamo posvećenost i ne izvodimo stvari do kraja. Desno koleno (kretanje u budućnost) razvija bol, jer u sebi zamrzava naše neostvarene snove i pokrete.

Kako pomoći svjim kolenima?

1. Budite fleksibilni : mentalno, emotivno. Ponekad i odstupiti i pustiti kontrolu nad sobom i svetom oko sebe. Ne mora sve biti kako smo zacrtali, rigidno i po svaku cenu.

2. Prepustite se : Ne moramo uvek imati plan. Svet oko nas i mi u njemu možemo slobodno teći, često i bez jasno određenih stanica.

3. (Ot)Pustite : Često dozvolimo da nas sitnice preplave i dajemo im suviše pažnje i brige u toku dana, zaboravljajući na važne stvari : na sebe, šta nam zaista treba, na ljude oko sebe, na ljubav, na svoja i tuđa osećanja. Češće puštajte nevažno i okrećite se suštini, onome što će vas ispuniti i učiniti srećnima.

4. Praktikujte poniznost i skromnost : Manje agresije i dominacije, a više poštovanja, samopoštovanja, slušanja i služenja svom unutrašnjem glasu i pozivu. Skromnost ne znači biti povučen i sklanjati se pred svetom, nego shvatiti pojam dovoljnosti i zahvalnosti u svakom trenutku. Ponizan nije isto što i ponižen. Ponizna osoba je svesna veličine svega što je okružuje, značaja svih i svakoga, a ne samo sebe, i spremna je u prihvatanju onoga što odstupa od njenog dotadašnjeg uverenja i načina funkcionisanja i razmišljanja. Ponizan je od ponosnog (kruta i bolna kolena) više spreman na promenu.

5. Pozabavite se nerazrešenim emotivnim, mentalnim konfliktima. Dozvolite sebi emocije. Ne morate trčati ambiciozno kroz život da biste pobegli od njih. One vas čekaju i mesto su na kome ćete shvatiti koliko ste još sposobni da napredujete, ne samo kroz posao i materijalna postignuća, nego i kao duhovna i emotivna ličnost.

6. Suočite se sa napretkom : Razmislite šta je za vas promena. Šta predstavlja i šta u vama izaziva (kakve misli i osećanja)? Ako se nešto promeni, šta će se desiti? Zaboravljate li koliko ste moćni da u svemu nađete određeno rešenje, bez obzira što vam se situacija čini nepoznatom ili strašnom? Razmislite : kad god ste se u nečemu našli, najposle ste pronašli rešenje, pa makar ono bilo i da zastanete, povučete se, uplašite, razbolite, i sve zaustavite. I to je rešenje. Važno je samo da shvatite koliko ste moćni za to. Kada to razumete, lako ćete menjati načine i oblike kreativnog i drugačijeg razrešenja situacije.

7. Podstaknite telesnu fleksibilnost :

Padangusthasana : Razdvojte stopala u širinu kukova i držite ih paralelna. Preklopite se ka napred, praveći pokret iz zgloba kuka. Povucite pupak ka kičmi. Uhvatite velike prste na nogama. Ako je to nemoguće trenutno, obuhvatite šakama laktove i pustite da vas podlaktice povuku ka zemlji. Raširite ramena i podižite ih ka plafonu. Opustite vrat i neka vam teme teži ka podu. Prebacite težinu malo više na prste nogu. Otvorite oči i gledajte ka vrhu nosa. Produbite disanje.

 

Malasana : Razdvojte stopala nešto šire od kukova i neka vam prsti nogu idu u stranu. Čučnite raširenih kolena. Postavite dlanove u namaskar (dlan na dlan) u visinu srca. Vaši laktovi će gurati kolena sa unutrašnje strane. Gledajte da ispravljate leđa, držeći stomak aktivnim. Ako vam pete nisu na podu, postavite ispod njih ćebe ili joga blokove.

 

Utthita Parsvakonasana : Raširite stopala kao na slici, tako da vam pete ostanu u jednoj liniji. Okrenite desno stopalo da bude paralelno sa prostirkom. Savijte desno koleno i naslonite se za početak, desnom podlakticom na butinu. Ako ste fleksibilni, šaku spuštate na pod ili pak na knjige ili joga blokove koje postavite sa spoljašnje strane desnog stopala. Prebacite levu ruku preko glave. Zategnite lakat i lagano se okrećite stomakom, licem i grudima ka plafonu, tako da gledate u plafon, dok vam glava ostaje ispod nadlaktice a vrat prav, u produžetku kičmenog stuba.

 

Virasana (položaj heroja): Sastavite kolena i sedite na svoje pete. Šaku možete staviti jednu u drugu i držati ih u krilu ispred sebe, ili ih pak ispružite i opustite na kolena. Ispravljajte leđa, aktivirajući stomak, a bradu blago povucite ka grlu. Otvorenih ili zatvorenih očiju, gledajte ka vrhu nosa ili u najdalju tačku na prostirci. Kako položaj može biti zahtevan za kolena, postavite ćebe između butina i listova i dodatno sedite na joga blok.

 

Sukhasana i Siddhasana : Ovo je klasičan sedeći položaj u kome su vam stopala položena ispred vas, ili za lakšu varijantu - ispod potkolenica. Položite šake na kolena. Ispravljajte kičmu i povucite blago pupak unutra. Oči mogu biti i zatvorene. Ispod kolena možete sa strane postaviti blokove ili ćebad.

 

Ardha Bhekasana (položaj polu-žabe) : Lezite na stomak. Postavite npr. desnu podlakticu ukoso ispred sebe, tako da vam se grudni koš odigne od poda. Levom šakom uhvatite levo stopalo, dok desna noga miruje pružena na podlozi. Lagano levom šakom privlačite levo stopalo ka zemlji, onoliko koliko osećate da vam prija. Pokret ponovite više puta dinamično, vodeći računa da se ne iskrivite u jednu stranu, a zatim ponovite sve drugom stranom tela.

 

Supta Virasana (položaj uspavanog heroja) : Ovaj položaj može biti zahtevan, i ukoliko ste početnik, nemojte ga raditi. Umesto toga, navikavajte se na Položaj heroja. Sedite između svojih stopala, sastevljenih kolena, tako da vam se cela prednja strana stopala nasloni na pod. Polako se spustite pozadi na podlaktice, opuštajući kolena i noge. Možete se zadržati na ovom nivou, a možete se spustiti i sasvim leđima i glavom na zemlju (pomozite se rukama pri spuštanju). Šake vam mogu ostati na butinama, a za veći intenzitet ih možete ispružiti iznad glave. Konstantno povlačite pupak ka kičmi, opuštajte butine i privlačite koleno jedno ka drugom. Za lakšu varijantu, ispod cele površine leđa, vrata i glave, postavite ćebad. Iz položaja izađite na isti način kao što ste i ušli, podupirući se postepeno podlakticama i šakama o pod.

 

 

Autor teksta: Sanja Petković
kreator “spirit and move” programa
Diplomirana je psihološkinja Filozofskog fakulteta u Beogradu, i učenica nekoliko psihoterapijskih pravaca (Geštalt, Telesna psihodrama).Sanja Petković, kreatorka je terapijskog koncepta Spirit & Move, koji u sebi objedinjuje savremena psihološka i psihoterapijska znanja, kao i tradicionalna znanja joge, thai terapije.
Licencirana je instruktorka Ha-Tha Yoge (Vidya Yoga – škola joge Dragana Lončara, JAS) i praktikantkinja Ashtanga Vinyasa Yoge (po tradiciji Shri K. Pattabhi Joisa, a kod učitelja Ranka Stoiljkovića).

U obuku za terapeuta Tradicionalne Thai masaže krenula je 2011. god. u Institutu za Thai masažu Beograd (učitelj Danko Lara Radić).Svoj rad bazira na podučavanju povezanosti telesnog, umnog i duševnog kod osoba koje u sebi pokreću proces samoisceljenja. Na taj način, osoba stiče uvid u svoju celovitost, te svest da se ništa u njoj i oko nje ne dešava nevezano jedno od drugog, čime izlazi iz osećanja nemoći, strahova i rastrojenosti, koje najposle mogu narušiti i fizičko zdravlje.