Svake godine u junu, dok cvetaju lipe, setim se kupanja na Ledinačkom jezeru i obuzme me nostalgija.
To kupanje je za mene imalo metafizičku dimenziju…
Modro – zelena, hladna, bistra i duboka voda, miris tek procvetale lipe sa okolnih proplanaka…
Dolazio sam da plivam.. Sam ili u društvu nekoliko prijatelja.
Bilo je to istinsko stapanje sa prirodom, čista razmena ljubavi, osećaj slobode i bezbrižnosti.
Bio sam ponosan što je jezero u neposrednoj blizini naše porodične kuće u Ledincima.
Postao sam najbolji ambasador te smaragdne lepote.
Dovodio sam prijatelje iz raznih krajeva sveta da podele sa mnom radost i užitak.
Jezero nije bilo prirodno, ali se priroda pobrinula da spreči ekspolataciju kamena u nacionalnom parku Fruška gora, puneći kop nadrealno bistrom i dubokom vodom.
(NE) Čovek se odupro volji prirode, pa je isušio jezero.
Čitam ovih dana tekstove, kako voda opet buja, a jezero se puni.
Priroda se ne da zaustaviti.
Verujem da ću opet zaplivati Ledinačkim jezerom u junu, dok cveta lipa na obroncima Fruške gore.
Siniša Račić
