Kao što je detetu potrebna hrana da bi raslo, isto toliko mu je potrebna povezanost sa roditeljem kako bi se optimalno razvijalo u psihološkom i emotivnom smislu.

Jedna od osnovnih premisa prirodnog roditeljstva je da je detetu više od svega potreban osećaj bliskosti i povezanosti sa roditeljem.

Svi znamo da je u prvoj godini života mama za bebu najvažnija osoba i bliskost sa njom je osnovni preduslov za pravilno sazrevanje. Isto važi za čitav period ranog razvoja, kada se osim intelektualnih, razvijaju i dečji psihološki i emotivni kapaciteti. Nova istraživanja govore da je preduslov za zdrav razvoj psihe upravo povezanost koju dete ima sa roditeljima. Naš sagovornik Tomislav Kuljiš, osnivačCentra Prirodno roditeljstvo, terapeut i autor video programaRoditeljstvo i rani razvoj objašnjava da se pod pojmom povezanosti podrazumeva zadovoljavanje primarnih psiholoških i emotivnih potreba deteta. Osnovne detetove potrebe su da ga vidimo i čujemo, da budemo tu za njega, da mu ulivamo poverenje i sigurnost, da ga prihvatamo i volimo takvo kakvo je.

“Kao što deci dajemo hranu, ne uslovljavajući ga i ne očekujući od njega da je zasluži, isto tako treba da mu pružimo naše prisustvo i poverenje u nas kao roditelja. Istraživanja i praksa pokazuju, da je deci više od ičega potrebna povezanost sa roditeljem. Kada je dete gladno, uvek ćemo mu dati hranu, čak ćemo se i potruditi da uvek imamo na raspolaganju i više hrane nego što je detetu potrebno. Isto važi i za bliskost. Trebalo bi da se potrudimo da dete uvek ima osećaj da smo tu za njega kad god da zatreba, da može na nas da računa i da se osloni – jednostavno da u sebi nosi uverenje da smo tu da mu pružimo utehu, zaštitu i sigurnost ma šta ono napravilo.”

Bliskost ne treba da se zasluži, ona se podrazumeva

Uobičajene, ali već zastarele vaspitne metode, sa manje ili više uspeha, igraju na sasvim drugu kartu. U njima se kao tehnike za vaspitavanje dece koriste kritika, kazna, pohvala i nagrada. Navedene tehnike uspevaju da nateraju decu da rade ono što roditelji žele, ali na taj način što kod mališana aktiviraju strah od separacije i gubitka povezanosti sa roditeljem. Kada primenjujemo navedeni model vaspitavanja, dete nauči da mora da zasluži bliskost sa roditeljem. Tomislav Kuljiš navodi da je naša odgovornost da detetu osiguramo bezuslovnu bliskost, isto kao što to činimo sa hranom, jer će tek tada detetov psihološki i emotivni sistem biti u mogućnosti da se opitmalno razvija u svoj puni potencijal.
Za razliku od bihejvioralnog pristupa, u prirodnom roditeljstvu se podrazumeva da ćemo biti tu za dete još i više u onim situacijama u kojima ono pogreši, dobije lošu ocenu, kada nas osramoti ili izneveri naša očekivanja. Treba da imamo na umu da se upravo u takvim situacijama dete ionako oseća loše samo sa sobom, i svaka dodatna osuda ili još gore odbacivanje sa naše strane će ga dodatno povrediti.

“Upravo su kritične situacije prilika da detetu pokažemo koliko nam je do njega stalo, koliko ga smatramo vrednim i koliko smo srećni zbog toga što postoji. Ovaj pristup, koji se temelji na novim istraživanjima, zastupa tezu da detetovo ponašanje ne treba da modelujemo, već je osnovno da mu pružimo osećaj povezanosti, zahvaljujući kom ćemo detetu osigurati optimalan razvojni proces, koji na kraju rezultuje dobrim ponašanjem”, objašnjava Tomislav Kuljiš.

Prostor za pravu promenu

Kao što sve metode za rad na sebi polaze od toga da je promena moguća jedino kada pre svega prihvatimo sebe takve kakvi jesmo, tako je i istinski i celoviti razvoj kod dece moguć samo onda kada se osećaju prihvaćenima takvi kakvi jesu. Tek tada, stvaramo prostor za pravu promenu kod deteta, koja je u tom slučaju dobrovoljna i dolazi iznutra.

“Osnovno je da detetu pružimo osećaj da mu je dozovoljeno da bude svoje, da sme da ispoljava sve svoje emocije i da se prepusti u odnosu sa nama. To je ono što je preduslov za detetov emotivni i psihološki rast i razvoj. Treba da negujemo njegov osećaj da se kupa u obilju ljubavi i da je naša povezanost s njim bezuslovna.”

To nikako ne znači da date sme da radi sve što hoće, nego da ima pravo da se oseća tako kako se oseća i da sme da ispoljava svoje emocije, a zadatak roditelja je da reguliše i smiruje prejake detetove emocije kojima ono još ne ume da vlada.

Prepuštenost u odnosu

Nažalost, u današnje vreme je prečesta pojava da roditelji reaguju na detetovu potrebu za bliskošću, tek kada je ono zatraži. Međutim, Tomislav Kuljiš kroz poređenje sa hranom objašnjava:

“Kada je u pitanju hrana, uvek nastojimo da imamo u kući više nego što nam treba. Ako svaki dan moramo da se borimo za ručak, mi ne možemo da se opustimo. Isto je i sa bliskošću i ljubavlju. Dete je u stanju da se opusti u odnosu tek kada zna da povezanost sa roditeljem nije ničime uslovljena i da ljubavi ima na pretek. Na taj način potkrepljujemo povezanost, a detetov sistem je tada namiren i ispunjen te samim tim spreman za dalji rast i razvoj.”

Iako mnogi mogu da pomisle da će na ovaj način razmaziti decu, to nikako nije slučaj. Ispunjavanje svih detetovih prohteva i želja ne treba mešati sa pokazivanjem ljubavi. Ono čime decu možemo da razmazimo su popustljivost, nedoslednost i nejasno postavljene granice od strane roditelja koji ne stoji čvrsto iza svog ponašanja i koji nema kapaciteta da bi ga dete uvažilo, a ne velika količina bliskosti i topline. Ima bezbroj načina da deca uz nas osete koliko su divna i vredna samim svojim postojanjem, a u te načine ne spada zasipanje poklonima i pohvalama. Ono čega deci treba na pretek je sigurnost u postojanje bezuslovne bliskosti s nama i ne treba da se ustručavamo da je što češće pokazujemo.

Tekst: Manja Perić Mitić
Preuzeto sa: Yumama.com

Predavanje sa elementima radionice se održava 29. februara od 18 do 21 h u hotelu Park. Prijave za predavanje slati na mail: manja.mitic@gmail.com.

Za više informacija o prirodnom roditeljstvu i važnosti ranog razvoja, pogledajte sledeće linkove:

https://www.youtube.com/watch?v=_9k6SRvihog

http://prirodnoroditeljstvo.com/o-nama/mediji-o-nama/tv-mediji-o-centru/