Zanimljivo je da je na svom razvojnom duhovnom putu sretao veće i manje poznate gurue, derviše, monahe, šamane, veštice, tantrike, svece, ljude koji su obožavani kao avatari, egzaltirane ‘vantelesne’ duše i razna druga neobična bića, istinske umetnike kao i one koji su čista ogledala božanskog sjaja.
Širio je iskustva u svim pravcima, a najveći primer i dar ljubavi, dobijao je i od svojih roditelja, što mu je doprinosilo rastu i’ širenju duše u svim pravcima i pozivima.
‘
Jednu od najintenzivnijih promena desila mu se nakon dugog niza godina pretežno duhovnog istraživanja, na jednom izuzetno svetom mestu Pushkar, koje se nalazi u Rajsthanu u pustinjskom delu Indije. Posvetio se tada tromesečnom postu, kroz koji je ‘primio poruku’, da je neophodna i realizacija, ne samo u duhovnim energijama i svetovima, već i realizacija u energijama ovozemaljskog postojanja, iako je sve zajedno povezano, potrebna je integracija sa iskustvom materijalnog sveta, da bi se nadograđivali ispravni uvidi i širilo znanje i učenje.

Sri Hari svoje duhovno iskustvo i praktično učenje primenjuje kroz različite praktične tehnike za razvoj i rast duhovnosti, a jedna od njih je i praksa tradicionalne linije Maha Sidha učenu od Premanananda Swamija, koju je proširio dalje sa učiteljem Hari Premom i ujedinio je autentična iskustva iz različitih pravaca u jedinstvenu praksu, koju prenosi kroz individualne sesije, predavanja, seminare i edukacije.