Bol u donjem delu leđa

Leđa predstavljaju našu fizičku, pa tako i životnu potporu i oslonac. Kada nam je bilo koji deo leđa u problemu, neki sistem životne podrške smo doveli u pitanje. Bilo da je to podrška u ljubavi, određenim osećanjima, u doživljaju pripadnosti, finansijska ili neka druga materijalna podrška.

Kičmeni stub u leđima, daje leđima i celom telu, gipkost, pokretljivost, ali i stabilnost i postojanost. Prema kičmi imamo zahtev da nas u isto vreme drži uspravnima, dakle trezvenima, stabilnima, ali i da nam omogući fleksibilnost, tj. prilagodljivost, lakoću kretanja. Od životnog oslonca nam se podrazumeva da nas osposobi za ispravno i da nam pruži formu, ali u isto vreme obezbedi i savitljivost uma. Sve je to za leđa i kičmu, a tako i za nas kao celinu, naravno moguće, sve dok jedna strana ne uspe da odnese prednost i zadobije dominaciju u svom stilu i zahtevima.

Donja leđa povezuju gornji deo tela (glava, grudni koš, ruke) sa donjim (karlica, noge) i time su medijator odnosa među njima. Gore smo uvek smeštali ono što dominantno kreće od glave : racio, zadovoljenje socijalnih zahteva, razum; dok za donji deo ostavljamo ono što spada u domen stomaka i karlice : osećanja, impulsi, agresivna, seksualna energija, ali i uzemljenost.

Zapravo, nije tako bilo od uvek. Kroz evoluciju, kako se čovek uspravljao na zadnje noge i kako se kičma, tako reći, sve više ispravljala, prohtevi energetskih impulsa koji dolaze iz telesnog regiona glave bivali su sve veći. Zahtevi prema sebi, prema zadovoljenju raznih spolja usvojenih ciljeva, dobijaju na značaju, i vemenom preplavljuju čovekovu svakodnevnicu. Glava prisvaja dominaciju. Sve se teže biva uzemljen, svestan početaka, prirodnih impulsa koji dolaze iz korenskih energetskih vrtloga, iz karlice, stomaka, nogu. Sve prisutniji i učestaliji pozivi čoveku da se vrati prirodi, da razume svoje početke, te da ih uvaži i shvati njihov značaj za sopstveni opstanak, nisu ništa drugo nego protivteža navale zahteva i opterećenja da se nešto dostigne u spoljašnjem svetu, da se zadovolje ciljevi, a koji često uopšte nisu naši.

Tako biva da se prohtevi od strane glave sukobljavaju sa prirodnim impulsima koji dolaze odozdo, i kičmeni međupršljenski diskovi, smešteni između ova dva važna regiona, postaju opterećeni.

Donji deo leđa direktno je povezan sa stomakom, centrom naših osećanja, naše individualne moći, i sirovog stvaralačkog potencijala. Blokiran protok energije kroz stomak, tj. grčenja ni nivou emocija, prirodne akcije ili kreacije, inicira posledično i bol u donjem delu leđa.

Ljudi će često navoditi da su svesni kako i kada je došlo do bola u leđima. Navešće fizičke razloge i uzroke. Početke. Problem je što to svakako nisu počeci. Kroz bol je nesaglasje sa sobom već dobilo priliku za fizičku manifestaciju, ali je kao takvo, kao zaustavljena ili usporena energija na nivou slobodnog protoka kroz donju regiju tela, nastalo mnogo ranije. To ranije, a zapravo ustezanje na nivou prirodnih emotivnih, telesnih i ne tako racionalnih impulsa, dalo je osobi predispoziciju za osetljivost donje zone tela (stomak, karlica, donja leđa), čime se povrede i bolovi lako daju izdešavati u konkretnim fizičkim okolnostima. Vrlo često ljudi navode i nekretanje kao uzrok svoga bola. To svakako jeste ako pogledate da je do nekretanja dovela neka druga mentalna aktivnost i zahtevi ka obavezama u spoljnoj sredini. Zaustavljeno je kretanje na nivou ličnih emocija i potreba, prirodnih, telesnih i ne baš racionalnih impulsa, kako bi se zadovoljila spoljašnja potreba ili ispoštovao misleni proces. Nekretanje se dogodilo dakle pre samog fizičkog nekretanja, na nivou odluke, a pri odgovoru na spoljašnju sredinu i zahtev. Energetski resursi preusmereni ka gornjim zonama tela, svakako ne bivaju dovoljni da zadovolje i sve ostalo u nama, naročito ako je to preusmeravanje nepravedno raspoređeno.

Kao medijator gornje i donje regije tela (i u fizičkom, ali i psihološkom značenju), donji deo leđa zadužen je da kanališe impulse koji dolaze odozgo : zahteve, dužnosti (od strane autoriteta, od sredine, lične), terete (i psihičke i fizičke), osećanja odgovornosti, osećanje krivice; kao i vibracije koje dolaze odozdo : seksualnost, agresivnost, stabilnost, samopodrška, samoobuzdavanje. Kanalisanje dve različite struje odvija se lako i neometano ukoliko među njima postoji saglasje, ako su obe uvažene i ispoštovane u svom ispoljavanju i datom prostoru za otvoreno življenje. Ukoliko bilo koja od ove dve strane, vuče suviše u svom pravcu, opteretiće regiju tela iz koje dolazi, što će posledično napraviti bol na mestu samog spoja gornjeg i donjeg dela. Donji deo leđa biva u klopci između različitih oblika strasti, potreba i zahteva dvaju, u tom trenutku suprotnih, strana tela.

Možemo na primer biti kruti u načinu na koji shvatamo zahteve i odgovornosti koje imamo ka spoljnjem svetu, da ih se čvrsto držimo, da od njih ne odstupamo, i da smo energično i argumentovano spremni da ih branimo. Te osobe često su veoma odgovorne, organizovane, tačne, netolerantne prema propustima, i neretko idealisti. Nije isključena ni određena problematika gornjeg dela leđa, ali kako to često biva, bol se manifestuje tamo gde smo slabiji - u lumbalnom, najsavitljivijem delu, na mestu raskršća gornjih i donjih energetskih tendencija. Na njemu je da ponese teret koji je preuzeo gornji deo, i sa takvim zadatkom, popušta pod pritiskom, kroz bol, napetost ili krutost. U ovakvim se situacijama uviđa i sklonost ka ignorisanju ili zapostavljanju seksualnih i agresivnih impulsa, i sa tim u vezi, negovanje kontrole.

Sa druge strane, preterana impulsivnost, uz koju često ide svako izbegavanje kontrole, autoriteta, i ignorisanje zahteva i odgovornosti spoljnjeg sveta, kreira prostor ne samo za izraženu fleksibilnost donjeg dela leđa, nego i cele zadnje lože nogu.

Stepen tenzije i prirodne savitljivosti donjeg dela leđa, kao i zadnje strane nogu, mogu uputiti na stepen kontrole i planiranja koju osoba ima u svome životu. Što je tenzija izraženija, kontrole su jače.

Kao i uvek, postavlja se pitanje, kako u svemu naći sredinu? Možda bi odgovor mogao da zvuči ovako: Pronađite u sebi dovoljno volje za pokretanjem na akciju i za preuzimanjem lične odgovornosti, ali i dovoljno fleksibilnosti da to radite kreativno i sa osećanjima.

Joga asane koje vam mogu pomoći da pokrenete i osnažite donji deo leđa su brojne. Ovde su navedene samo neke od njih, i naravno, proverite svoje telo kroz praksu, da li je u pitanju samo donji deo leđa, ili u problemu učestvuje i krutost npr. gornjih leđa, što će onda svakako uticati na izbor ciljanih asana u vašoj praksi.

Niralamba Bhujangasana - položaj kobre bez oslonca

 Iz položaja Sfinge, kada su vam podlaktice na podu, laktovi postavljeni ispod ramena, a grudi i glava odignute od poda, izdužite jednu pa drugu ruku niz leđa, tako da upletete prste i po mogućstvu, sastavite dlanove i potpuno zategnete laktove. Odižite se grudima od poda, tako da vam stopala ostanu na zemlji i sastavljena. Nakon ovog položaja, pređite u Urdhva Mukha Svanasanu - položaj psa koji gleda gore: Ležeći na stomaku, šake su postavljene ispod ramena, stopala su razdojena, a mišići sedalnog dela opušteni. Podignite gornji deo tela oslanjajući se na šake i dozirajte visinu u skladu sa svojim mogućnostima. Butine u početku mogu biti oslonjene na zemlju, a vremenom se i kolena odižu od poda. Ramena su otvorena i u tendenciji da ih konstantno širite i udaljavate od ušiju.

Salabhasana - položaj skakavca

Ležeći na stomaku, postavite šake na pod pored tela u visinu rebara ili pupka. Sastavite stopala i kolena. Odignite grudi, glavu i noge od poda, oslanjajući se stomakom i karlicom o pod. Oslonac na šakama je neznatan. Izdužujte noge unazad, prave u kolenima, ne razdvajajući ih.

Bhekasana - položaj žabe

je asana koju praktikujete kao napredan vežbač. Pre krajnjeg položaja, otvorićete nogu u jednom pa drugom kolenu, tako što se iz položaja sa stomaka izdignete grudima od poda, oslanjajući se na jednu podlakticu koju postavljate dijagonalno ispred grudnog koša. Drugom rukom uhvatite stopalo te strane tela, tako da lakat odignete ka plafonu, a prste šake okrenete u pravcu u kome idu i prsti stopala. Dinamično savijajte i opuštajte nogu u kolenu, potiskujući stopalo ka zemlji. U krajnjem položaju, hvatate oba stopala na gore opisani način i odižete grudi od poda, istovremeno potiskujući šakama stopala tj. pete ka zemlji.

Između navedene tri ili četiri asane, radite Balasanu - položaj deteta, kako biste opustili donji deo leđa.

Purvottanasana 

Iz sedećeg položaja, sastavite stopala i kolena i poentirajte prste nogu ka podu. Postavite šake iza leđa, u širinu ramena, tako da prsti šaka budu okrenuti ka kičmi. Odignite karlicu. Povucite blago pupak ka kičmi i dišite grudnim košem. Kada glavu zabacite nazad, jezikom pritisnite gornje nepce, kako bi sprečili lučenje pljuvačke. Držite stopala i kolena sastavljena i po mogućstvu, prstima nogu dotičite pod.

Nakon ovog položaja, uradite preklapanje na napred iz sedećeg položaja, tj. Paschimottanasanu.

Bharadvajasana

Asana uvrtanja, u kojoj iz sedećeg položaja postavite npr. desno stopalo u preponu leve noge, tako da oformite polu-lotus. Levu nogu savijete u kolenu, tako da stopalo ostane blizu sedalnog dela (ne ispod njega), pri čemu je taban okrenut ka plafonu, a prednja strana stopala pritiska pod. Ako je moguće, desnom šakom iza leđa, uhvatite desno stopalo, ako ne, uhvatite svoj struk, kuk ili pak majicu. Levu šaku postavljate ispod desnog kolena, tako da vam unutrašnja strana ruke bude okrenuta ka napred, a prsti šaka ka karlici. Ovom rukom pružate otpor podlozi ako ste u položaju dovoljno duboko. Kao opcija za polu-lotus, desno stopalo možete postaviti na pod ispred sebe, a blizu leve prepone. Dakle, ne morate ga stavljati u samu preponu. Asanu ponovite i u drugu stranu, i nakon svake uradite

Paschimottanasanu.

Asana uvrtanja, u kojoj iz sedećeg položaja postavite npr. desno stopalo u preponu leve noge, tako da oformite polu-lotus. Levu nogu savijete u kolenu, tako da stopalo ostane blizu sedalnog dela (ne ispod njega), pri čemu je taban okrenut ka plafonu, a prednja strana stopala pritiska pod. Ako je moguće, desnom šakom iza leđa, uhvatite desno stopalo, ako ne, uhvatite svoj struk, kuk ili pak majicu. Levu šaku postavljate ispod desnog kolena, tako da vam unutrašnja strana ruke bude okrenuta ka napred, a prsti šaka ka karlici. Ovom rukom pružate otpor podlozi ako ste u položaju dovoljno duboko. Kao opcija za polu-lotus, desno stopalo možete postaviti na pod ispred sebe, a blizu leve prepone. Dakle, ne morate ga stavljati u samu preponu. Asanu ponovite i u drugu stranu, i nakon svake uradite Paschimottanasanu.

 

Autor teksta: Sanja Petković
kreator "spirit and move" programa
Diplomirana je psihološkinja Filozofskog fakulteta u Beogradu, i učenica nekoliko psihoterapijskih pravaca (Geštalt, Telesna psihodrama).Sanja Petković, kreatorka je terapijskog koncepta Spirit & Move, koji u sebi objedinjuje savremena psihološka i psihoterapijska znanja, kao i tradicionalna znanja joge, thai terapije.
Licencirana je instruktorka Ha-Tha Yoge (Vidya Yoga - škola joge Dragana Lončara, JAS) i praktikantkinja Ashtanga Vinyasa Yoge (po tradiciji Shri K. Pattabhi Joisa, a kod učitelja Ranka Stoiljkovića).

U obuku za terapeuta Tradicionalne Thai masaže krenula je 2011. god. u Institutu za Thai masažu Beograd (učitelj Danko Lara Radić).Svoj rad bazira na podučavanju povezanosti telesnog, umnog i duševnog kod osoba koje u sebi pokreću proces samoisceljenja. Na taj način, osoba stiče uvid u svoju celovitost, te svest da se ništa u njoj i oko nje ne dešava nevezano jedno od drugog, čime izlazi iz osećanja nemoći, strahova i rastrojenosti, koje najposle mogu narušiti i fizičko zdravlje.