ISTORIJA BICIKLIZMA
Točak, kako smo do pre nekoliko decenija zvali bicikl, ima daleko dužu istoriju nego što bi se moglo pretpostavljati. Naravno, istoriju ovog veoma značajnog izuma za čovečanstvo gotovo uporedo je pratio nastanak i razvoj sporta oslonjenog na njega.
Ali krenimo od izuma bicikla. Iako se mnogi istoričari i dalje dvoume kome je prvom palo na pamet ovo prevozno sredstvo, većina se slaže da je u pitanju neprevaziđeni Leonardo da Vinči. Među mnogobrojnim spisima ovog genija iz Firence, koji je živeo u 15. i 16. veku, nedavno je nađen i mali plan vozila koje neodoljivo podseća na bicikl (na slici).
Po svemu sudeći, on nikada nije uspeo da projekat pretoči u prototip, tako da je čovečanstvo na bicikl moralo da sačeka još koji vek. Na istorijsku scenu je potom 1610. godine stupio praunuk pape Siksta petog don Frančesko Pereti i njegova preteča velosipeda koja je više ličila na kočiju koja se pokretala nogama nego na bicikl.
Dalji razvoj dvotočkaša preuzeli su Francuzi. Tako je 1791. grof Med de Sivrak svetu predstavio svoj izum. U početku ga je zvao cheval de bois (ševal d boa), to jest „drveni konj“, da bi se kasnije odlučio za celerifere (selerifer) ili u prevodu „san o brzini“. Sivrakova naprava nije imala mehanizme za pokretanje i kočenje, već bi se vozač odgurivao nogama, kojima se i zaustavljao. Iako selerifer (na slici) nije mogao da služi za transport, već samo za zabavu, postao je veoma popularan među pariskom elitom, čiji članovi su organizovali i klubove u kojima su razmenjivali savete kako što više unaprediti i ulepšati svoje drvene ljubimce. De Sivrakov izum je nekoliko decenija kasnije unapredio Nemac Karl Dais fon Curborn nazvavši je prvo laufmaschine (laufmašin), što u prevodu znači „trčeća naprava“. Kasnije su laufmašin dobio ime dresina, koja je daljim razvojem dobila primenu i u železnici.
Prava revolucija u razvoju bicikala dogodila se 1855, kada je mladi francuski kovač Ernest Mišo uveo nekoliko noviteta na dresini, među kojima su najvažnije bile pedale. Mišo je postigao veliki uspeh sa svojim izumom koji je nazvan velosiped.
Sam naziv ove preteče bicikla koji u prevodu znači „brza stopala“ već nagoveštava neku vrstu kompetitivnosti. Nije prošlo mnogo vremena i legendarni velosiped, koji ste sigurno imali prilike da vidite na filmu (bicikl s ogromnim prednjim i minijaturnim zadnjim točkom) počeo je da služi kao mehanička vrsta trkačkog konja. Samim tim rođen je i biciklizam kao sport.
Kasniji izumi i poboljšanja, kao što su lanac, pakn kočnice (…) samo su unapredili ovaj novi sport koji je brzo osvojio svet. Kada je škotski izumitelj Džon Danlop patentirao gume na naduvavanje, velosiped je preimenovan u bicikl, naziv koji je ostao aktuelan do dan-danas.
Industrijska revolucija doprinela je velikom povećanju gradske populacije, ali i pojeftinjenju proizvoda. Samim tim, i bicikl je postao dostupan širokim narodnim masama, čime je napravljena osnova za pravu takmičarsku eksploziju. Velike biciklističke trke, kao što je Tur de Frans, postale su ubedljivo najvažniji sportski događaji na prelomu 19. i 20. veka. Zahvaljujući velikoj popularnosti, biciklizam se našao već na prvim modernim Olimpijskim igrama, 1896. godine u Atini, a uz atletiku i mačevanje ostao je jedna od olimpijskih disciplina koje su uzele učešće na svim dosad održanim OI.
Prva biciklistička trka održana je na trasi na kojoj je trčan maraton, s tim što su vozači vozili dva kruga prelazeći ukupno 87 km. Prvim zlatnim odličjem, uz pregršt kontroverzi, okitio se domaći takmičar Grk Aristidis Konstantinidis (na slici). Zanimljivo je da je biciklizam dugo smatran neprimerenim za pripadnice lepšeg pola, najviše zbog „nepristojnog“ položaja vozača, zbog čega su na svoje mesto u olimpijskom takmičenju žene čekale sve do Los Anđelesa 1984.
Prvi svetski šampionat u kružnim trkama održan je 1893. godine, a Međunarodna biciklistička unija (UCI) osnovana je u Parizu 14. aprila 1900. Prvi Tur de Frans, najprestižnija višednevna biciklistička trka, održana je 1903. godine i do danas je ostala jedan od najvećih sportskih događaja na svetu.
Danas biciklizam na Igrama ima četiri osnovne discipline: drumske trke, BMX, kružne trke i mauntinbajk.
Pionir Đorđe Nešić
Otac srpskog biciklizma je bio čuveni lekar, čovek koji je mnogo zadužio svoj narod,akademik Đorđe Nešić. Na negovu inicijativu, 23. decembra 1884. godine u Beogradu je osnovano Prvo srpsko velosipedsko društvo. Nešić se aktivno takmičio za vreme studija medicine u Moskvi, Parizu i Beču, a u prestonici ruske imperije 1896. došao je do titule šampiona. Koliko je bio dobar takmičar najbolje govori podatak da je iste godine u poljskom gradu Lođu bio bolji od aktulenog svetskog prvaka, Nemca Lera. Akademik Nešić je po završetku studija batalio biciklističku karijeru i posvetio se nauci. On je jedan od osnivača Očnog odeljenja Vojne bolnice i osnivač i direktor Očne klinike Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Trkački biciklizam u našu zemlju doneo je iz Trsta izvesni Đorđe Popara. Premijerno prvenstvo Beograda održano je 15. juna 1896. na trasi između kazina „London“ i Topčidera. Godinu dana kasnije, na stazi Beograd – Smederevo – Beograd vožen je prvi nacionalni šampionat.
https://aktivniodmor.net/soulcycling-ayurveda-fazana-pula-brijoni-peroj/