Sanja Petković: Kako da izgradimo samopouzdanje

try21

Šta nam radi samopouzdanje

 

Samopouzdanje je važan aspekt ljudskog postojanja. Predstavlja kombinaciju osećaja samo-efikasnosti i samopoštovanja. Samo-efikasnost je unutrašnji doživljaj ili verovanje da možemo dostići ili izvršiti različite zadatke i ciljeve tokom života. Samopoštovanje je slično, mada više zasnovano na uverenju da smo uopšteno sposobni za nešto što radimo, kao i da zaslužujemo da budemo srećni.

Ličnost od samopouzdanja :

– voli sebe,

– spremna je preuzimanju rizika kako bi postigla lične i profesionalne ciljeve,

– razmišlja pozitivno o budućnosti.

ant
Osoba sa manjkom samopouzdanja nije baš uverena da može ostvariti svoje ciljeve i pretenduje negativnoj slici o sebi i onome što želi postići kroz život.

Samopouzdanje nije statičan kvalitet. Više je u pitanju mentalna (mentalno – emotivna) postavka za čije je održavanje, u teškim trenucima, potrebno uložiti trud. Čak i najsamopouzdanije osobe bivaju u situaciji da izgube samopoverenje i da sebe vide kao nedovoljne, neuspešne i neefikasne.

Razlozi pada samopouzdanja mogu poteći iz svakodnevnice :

– konstantan stres, zamor i iscrpljenost

– poslovna atmosfera zasnovana na zastrašivanju i/ili maltretiranju

– partnerske veze bazirane na bilo kojoj formi maltretiranja

– neposredno traumatično iskustvo.

Stalno nisko samopouzdanje pronalazi pak svoju osnovu u ranim godinama života, u onome što je osoba slušala ili doživljavala dok je odrastala i dok je formirala mišljenje o sebi. Neki od primera bi mogli biti :

– odsustvo pohvale, podrške, nagrade, topline, naklonosti ili zainteresovanosti za osobu (dete)

– zanemarivanje, kažnjavanje, zlostavljanje

– doživljaj neispunjavanja roditeljskih očekivanja ili očekivanja vršnjačke grupe

– pripadnost grupi prema kojoj se, u određenom društvu, razvijaju predrasude

– preuzimanje na sebe stresa drugih ljudi sa kojima živimo, a kroz koji oni sami prolaze.

Na mentalnom planu, osoba niskog samopouzdanja, izgrađuje mišljenje i uverenje o tome kakva je osoba, tako da ta uverenja postaju tzv. negativna, jer se baziraju na :

– samokritici

– samookrivljavanju

– sumnji u sebe

– fokusiranju na sopstvene slabosti umesto na snage.

Pod uticajem ovakvih uverenja razviće se neka od ponašanja :

– izbegavanje izazova i novih prilika, te ostajanje u zoni komfora

– konstantno izvinjavanje za svoje reči i postupke

– potreba da se udovolji drugima

– neprihvatanje, negiranje i odbacivanje komplimenata

– upravljanje sopstvenim ponašanjem na osnovu mišljenja drugih o tome

– nepriznavanje ličnih grešaka

– preterano isticanje svojih uspeha

– zahtevnost, rigidnost i perfekcionizam

– nerealna očekivanja

– samo-sabotiranje

– neadekvatno postavljene granice

– odbrambeno ponašanje

– preterano radoholičarstvo

– poremećaji u ishrani

– seksualne disfunkcije.

27145_1

Mišljenje o sebi neće manje uticati ni na emocije, te se u niskom samopouzdanju može doživljavati :

– preosetljivost (na promene, na kritiku)

– anksioznost i strah (od neuspeha, od kritike / osude)

– tuga

– krivica

– osećanje stida

– osećanje poniženosti

– frustracija

– ljutnja

– depresivnost

Dobra vest je da se samopouzdanje da menjati, graditi i nadograđivati!
Prvi korak je prihvatanje same ove činjenice. Poznato ja da bez dovoljno samopozdanja nemamo inicijativu da iznedrimo i stvorimo sve one izvanredne stvari koje nas čine onim što jesmo. U nedostatku samopouzdanja, strah će preuzeti vođstvo i savladati nas. Kada bi nas neko pitao da li želimo da tako bude, jasno bismo odgovorili da ne.
To će za sada biti dovoljno da shvatimo šta sigurno ne želimo, a potom uradite sledeće :

1. Setite se svih stvari u kojima ste do sada postigli uspeh (npr. obavili ste neki zadatak ili ste pomogli nekome; ili pak neko zvanično priznanje koje ste mogli doživeti).

2. Istaknite svoje snage, sve ono u čemu ste dobri (talenat, veština; ako se malo potrudite uvidećete da svako nešto od toga ima bez obzira u kojoj je meri i da li je popularno).

3. Izbegnite svaku formu poređenja sa drugima.

4. Od 1. i 2. napravite listu koju možete nazvati Pozitivnom, Dobrom, Svetlom, Pravom listom i slično.

5. Setite se šta je Vama važno i gde želite stići ili šta postići (na kraću ili na duže staze).

6. Postavite od toga cilj. Razbijte ga na nekoliko manjih, praktičnih i dostižnih ciljeva i ispunite ih (ne obraćajući pažnju da li o tome imate nekakvo mišljenje ili ne; samo ga uradite baš tako kako ste sebi zapisali, ni manje ni više).

7. Držite se plana i onoga što sebi obećate.

8. Ne obazirite se da li bilo šta od onoga što ste napisali, pomislili ili poželeli izgleda nestvarno, tako reći nemoguće, ludo ili sumanuto. Sve je moguće i vaši snovi su legitimni i vrlo ostvarivi!

9. Sve što ste od prethodnih 8 uradili je vredno, bez obzira što možda možete upasti u zamku da o tome imate tzv. negativno mišljenje.

10. Ne zaboravite da je manjak samopouzdanja samo mišljenje, iako vam se učini da vas ono definiše kao osobu ili da sa njim već veoma dugo živite.

Promena sebe je idealna ako podrazumeva celovit koncept.
Pored mentalnih zadataka i emotivne nege, uključite se u promenu u potpunosti. Joga asane su suptilno i veoma praktično sredstvo kojima možete počinjati svoj dan u izgradnji samopouzdanja.

Neke od njih su :

Vrksasana (položaj drveta) sa rukama iza leđa


vrksasana (1)
Stopalo jedne noge postavite na unutrašnjost butine, kolena ili lista druge noge (visinu dakle odredite sami, na osnovu trenutnih mogućnosti). Ako ste nestabilni, približite se ramenom druge strane tela (od savijene noge) ka zidu. Sastavite dlanove, prepletite prste i povucite ruke u nazad i na dole, kako biste otvorili srce i grudni koš. Usmerite pogled na jednu tačku u visini očiju, a ako se osećate stabilno, zabacite malo glavu u nazad i gledajte ka gore.

Utkatasana (moćna asana ili položaj stolice)

utkatasana (1)Sastavite stopala, savijte kolena i spustite sedalni deo kao da želite sesti na stolicu iza sebe. Ispravite ruke iznad glave i zategnite ih u laktovima, otvarajući grudni koš. Ruke mogu ići i ispred lica, a manje ka plafonu, ukoliko je to za sada granica. Možete gledati ispred sebe ili pak opet zabaciti glavu i gledati u svoje šake. Kontrolišite izvijanje donjeg dela leđa povlačenjem pupka ka kičmi.

Virabhadrasana 1 i 2 (položaji ratnika)

virabhadrasana 1 i 2 Razdvojte stopala kao na slici tako da vam pete budu u istoj liniji. Okrenite se grudima ka savijenom kolenu. Podignite ruke kao u prethodnom položaju (utkatasana) i otvorite grudni koš. Glava opet može gledati licem na napred, ili pak na gore. U ratniku 2 okrenite grudni koš ka sredini tj. ka napred i odručite ruke u visinu ramena. Osetite kako vam se ruke razvlače u stranu udaljavajući se od grudnog koša. Udaljite ramena od ušiju. U oba položaja osećajte kako s vremenom sve više savijate koleno, a stopala tretirajte kao da imaju tendenciju da razvuku (pocepaju) prostirku na kojoj stojite.

Virabhadrasana 3

 

virabhadrasana 3 Iskoračite jednim stopalom napred. Sastavite dlanove ispred grudnog koša i zamislite da želite zaplivati u vodu ispred sebe. Kada tako krenete ka napred, zadnja noga će se odvojiti od zemlje. Ostavite je pravu i podignite koliko je moguće, tako da rukama koje ispružate ispred sebe napravite balans (kao tasovi na vagi). U lakšoj opciji, ruke se tu iznad glave mogu malo i raširiti, ili pak potpuno odručiti u stranu (kao da letite). Pogled usmerite ka podu.

Ardha Chandrasana (položaj polu – meseca)

ardha chandrasana Iskoračite npr. desnim stopalom ka napred. Spustite obe šake na pod blizu tog stopala. Ostavite zatim desnu šaku na zemlji na onoj udaljenosti gde osećate da ćete imati balans. Odižite polako levu nogu od zemlje, okrećući se grudima ka plafonu i odvajajući levu šaku od poda. Leva ruka može ići u plafon, a možete je i nasloniti na otvorenu bočnu stranu tela. Desna noga treba ostati ispravljena. Možete gledati ispred sebe ili pak u plafon. U početku, položaj radite naslanjajući se leđima na zid. Takođe, ispod šake koja je na podu, možete postaviti oslonac : joga-blokove, knjige, ćebad.

Makara Adho Mukha Svanasana (delfin položaj daske)

makara adho mukha svanasana Spustite se na podlaktice, zadržavajući laktove i šake u širini ramena. U lakšoj varijanti, kolena mogu ostati na zemlji, ali vodite računa da ne podižete sedalni deo i da ga ne povlačite u nazad ka stopalima, kao ni da ga suviše spuštate ka zemlji. Kukovi dakle ostaju u visini ramena tako da ste paralelno poravnati sa podlogom. Ako odignete kolena, telo liči na dasku. Stopala zadržite sastavljena, povucite pupak ka kičmi, licem gledajte ka podu i pružite otpor sili gravitacije.

13288513_1051034388297529_930312984_oAutor teksta: Sanja Petković
kreator “spirit and move” programa
Diplomirana je psihološkinja Filozofskog fakulteta u Beogradu, i učenica nekoliko psihoterapijskih pravaca (Geštalt, Telesna psihodrama).Sanja Petković, kreatorka je terapijskog koncepta Spirit & Move, koji u sebi objedinjuje savremena psihološka i psihoterapijska znanja, kao i tradicionalna znanja joge, thai terapije.
Licencirana je instruktorka Ha-Tha Yoge (Vidya Yoga – škola joge Dragana Lončara, JAS) i praktikantkinja Ashtanga Vinyasa Yoge (po tradiciji Shri K. Pattabhi Joisa, a kod učitelja Ranka Stoiljkovića).

U obuku za terapeuta Tradicionalne Thai masaže krenula je 2011. god. u Institutu za Thai masažu Beograd (učitelj Danko Lara Radić).Svoj rad bazira na podučavanju povezanosti telesnog, umnog i duševnog kod osoba koje u sebi pokreću proces samoisceljenja. Na taj način, osoba stiče uvid u svoju celovitost, te svest da se ništa u njoj i oko nje ne dešava nevezano jedno od drugog, čime izlazi iz osećanja nemoći, strahova i rastrojenosti, koje najposle mogu narušiti i fizičko zdravlje.

Pridružite se jedinstvenom događaju u organizaciji Aktivnog Odmora: BODY, MIND & SOUL – YOGA UZ PSIHOTERAPIJU, koji se odvija 30. jula – 6. avgusta 2016. na Adi Bojani/Crna Gora. Radionice i časove vodi Sanja Petković

Comments are closed