UTISCI SA YOGA RETREAT-A NA ADI BOJANI, U JUNU 2014.

ADA NIRVANA

 

 

Branko Ilić — dipl. ing

Jpeg
UTISCI SA YOGA RETREAT-A NA ADI BOJANI, JUN 2014:

» Obzirom da sam siguran da nam se sve dešava, baš onda kad treba da se desi, kada smo spremni da prihvatimo lekcije koje ce uslediti, tako sam se  pocetkom juna 2014. prijavio  za  Joga Retreat na Adi Bojani, ne bih li napunio  potpuno istrosene baterije, prihvatio neka nova iskustva, upoznao interesantne ljude, i najvaznije, pomerio granice otvorenosti prema svemu onome sto mi zivot donosi.
Verujem da smo svi mi, koji smo tada prvenstveno došli da vežbamo jogu ocekivali da ćemo skoro svakodnevno imati seanse u ambijentu koji ukljucuje tek usijano jutarnje sunce, beskrajno plavetnilo koje nas pokriva, meditativni šum talasa mora kako blago zapljuskuju prostranu obalu Ade Bojane, nadaleko poznate po svojoj čaroliji, kao i tiho stapanje reke Bojane sa morem. Želeo sam da doživim potpuno opuštanje, da sve misli koje se odnose na probleme, zamenim nečim lepim, novim, osvežavajućim. Tada sam verovao da samo plaža, more, sunce i joga vezbe mogu da mi osveže energiju. Bio sam samo delimično u pravu.

Jpeg

Sve se dešavalo nekako spontano…
Pocevsi od momenta kad sam se odlucio za put, preko toga da sam novac za boravak na moru skupio par minuta pred ulazak u autobus, pa do toga da nam je svaki dan tokom letovanja donosio nešto potpuno neocekivano, što verujem da niko od nas, pocevsi od organizatora nije mogao da predvidi. A takvi su odmori, iz licnog iskustva, najlepsi.

Smeštaj je bio u lepoj vili, sa predivnim voćnjakom mandarina, smestenoj na 2,5 kilometara od Ade Bojane.  Domacini su nam bili prijatni ljudi.  Izlazili su nam u susret za sve sto nam je trebalo. Cuvali su i jednog slatkog malog psa pod imenom — «Leo» a koji je obožavao da se mazi.

Elem, meseci maj i jun te 2014. su na Balkan doneli mnogo nevolja sa preobilnim padavinama, tako da sivi oblaci nisu zaobišli ni nas tokom tih sedam dana.
Ali već prvi odlazak na plažu je nagovestavao da cu doživeti mnogo toga, što cu dugo pamtiti i  imati uticaja na moj licni razvoj. Na Adi Bojani postoji  veća — nudisticka plaza i jedan manji deo rezervisan za kupanje u odeci.
Većina nas nikad nismo bili nudisti pa nam je bilo neobično kada smo šetajuci uocili potpuno nage ljude svih uzrasta kako se sunčaju I kupaju. U meni se javila znatiželja i osećao sam da ću se jednog trenutka te nedelje potpuno osloboditi odeće i pridružiti im se.
Prvu seansu smo radili pod tmurnim oblacima, koji su pretili da prospu po nama sve što sa sobom nose. Nije bilo gužve na plazi obzirom da letnja turistička sezona jos nije bila počela. Čuli su se samo prijatni zvuci talasa koji su postajali sve jači zajvaljujuci vetru, najavljujući padavine. Mi smo se prepustili vodjenju časa  instruktorke, uz čvrsto verovanje da će nas oblaci pustiti da završimo seansu. Nisam ni verovao, da nam čak mogu i pomoći u intenziviranju doživljaja. U nekom trenutku sitne kapi kiše su pocele da padaju na nasa tela, laganim tempom, i moram da priznam da su mi baš prijale. Tek poneki sunčev zrak se probijao kroz oblake . Zajedno sa vetrom koji je pirkao i sitnim peskom pod nogama, osećao sam da me je priroda majcinski zagrlila, kao svoje dete, i da me miluje. Jedno smo u ljubavi.  Želeo sam da taj probudjeni unutrasnji dozivljaj potraje što duže.
Seansu smo zavrsili opuštanjem i tada sam prvi put iskusio jedan pravi joga cas. Shvatio sam da sam pre toga bio u zabludi i da sam se više meseci bavio običnom gimnastikom. .
Veče smo proveli u zajednickoj veceri, druzenju, medjusobno se upoznajući.

Drugog dana smo ustali rano i jednoglasno odlucili da džogiramo do plaže. Tako da smo imali jedno fino zagrevanje pred joga čas. Seansa je bila divna. Tmurni oblaci nas nijedan tren nisu zaobilazili, ali kiša još nije počela da pada. Taman kako smo zavrsili opustanje, kao da je i oblacima laknulo, mogli su napokon  da sruče na zemlju sve sto su sa sobom nosili. Plažu su napustili svi, osim ljudi iz naše grupe. Bili smo napunjeni svežom energijom i nismo marili za padavine. Napolju nije bilo hladno a more je bilo ugodno toplo. U nama su se probudila deca koja bi iskoristila svaki trenutak za igru. I igrali smo se. Valjali smo se u pesku dok nam tela nisu postajala cela pokrivena njime, radili smo sve moguce gimnasticke vezbe koje smo znali, od mosta preko stoja na rukama, glavi… radili smo fitnes vezbe u vodi, slikali se i doziveli pravu erupciju iskrene dečje radosti.  Kiša je sve vreme padala upotpunjujući atmosferu koju smo stvorili. U daljini se povremeno čula grmljavina pokusavajuci da nas otera kući, ali smo mi odlucno prkosili nepogodama unutrašnjim osećajem sreće.
Čini se da kako su se zvuci gromova polako udaljavali od nas, ka albanskoj obali, osetili smo da je vreme da krenemo kuci, kako bi ručali i sumirali utiske.
U vili nas je uvek veselo cekao Leo zahtevajuci svoju dnevnu dozu maženja.
ADA NIRVANA
Popodnevnu seansu smo imali na plazi, obzirom da je bilo sunčano. Nakon joga časa, neki koji su već bili iskusni nudisti, presli su na deo rezervisan za kupanje bez odeće  i potpuno se prepustili uživanju. Znao sam da je došao trenutak da i ja osetim čari nudizma tako da sam se potpuno razgolitio i bacio u vodu. Oseaćaj je bio božanstven. Percipirao sam kako energija potpuno nesmetano cirkulise svakim delom tela, a dodiri vode i vetra su tome pomogali. Doziveo sam potpuno slobodu, bez trunke stida. Potpuno prepuštanje prirodnim nagonima. Moja duša i telo, osecao sam, kao da su dugo čekali da se to desi. Naravno, nastavio sam sa tom praskom i narednih dana. Uspeli smo da ubedimo i devojke iz naše grupe da probaju, one su takodje bile odusevljene doživljenim osecajem.
Noć je donela obilne padavine pracene grmljavinom a kako smo culi sledeceg jutra i snazni vetar pijavica, koji je stigao sa mora, opustosio je sve na delu obale na kojem smo mi vezbali, dakle, i suncobrane a i deo kafica, i nastavio sa rušenjem krovova priobalskih kuca. Jutro je bilo kišovito i pa je za jutarnju seansu bilo potrebno pronaci neko drugo mesto. Našli smo ga u kući u kojoj smo bili smešteni.. Napolju je grmilo i kišilo a mi smo vežbali i  bilo nam je super.
Popodne smo opet bili na plaži, okupani suncem. Nakon toga, dva dana opet nevreme.
Tih dana jos vise smo se zbližili, imali zanimjive razgovore, izlete do obliznjeg Ulcinja, u kojem sam po prvi put probao fenomenalni kolač —  trilece. Svakoga dana do kraja, tog divnog letovnja, pojeo bih poneki TRILEĆE.

Do Ulcinja smo isli prvo taksijem, a onda smo shvatili da mozemo i stopiranjem, sto je bilo baš isplativo. Voznje na povratku u vilu su nam uvek bile zanimljive jer su bile praćene veselom pesmom svih nas.

Poslednja 3 dana Sunce je napokon granulo, a mi smo dobili priliku da isprobamo i veliku ulcinjsku plazu kao i da obiđemo grad na pravi turisticki način, ne strepeći od  padavina.
Devojke su iskoristile priliku da odu do zenske plaze gde su se mazale  lekovitim blatom. Svi smo bili još srećniji! Vežbali smo jogu na plaži, baš onako kako sam i zamišljao kada sam se prijavio za putovanje.
I bez obzira na vremenske prilike koje su nas  zadesile, teško nam je bilo da se rastanemo, jako smo se zbližili i vezali.

Ovim putovanjem sam dobio mnogo na ličnom planu. Shvatio sam da želim da postanem instruktor joge jer sam duboko u sebi osećao njene blagodeti Dobio sam želju, da pokusam da to znanje, prenesem onima kojima je potrebno.
Ono najlepše sam ostavio za kraj… Jos jednanput sam osetio, kako izgleda zaljubiti se na prvi pogled. Zaljubljenost mi je  kvalitet letovanje podigla na još viši nivo. Divno je kad se probudi taj osećaj!  A još kad se ta ljubav uzvrati, kao što je  meni bila uzvraćena, svi lepi momenti koje delite, povećava intenzitet sreće, udvostručuje ga!
Hvala oraganizatoru — Siniši, na svemu sto je uradio, jer nije bilo lako, uspešno realizovati događaj pod onako nepovoljnim vremenskim prilikama. Hvala instruktorki Vanji, koja nas je fenomenalno vodila do postizanja visih nivoa svesnosti i zbog koje ću sada, godinu dana kasnije postati njen kolega — instruktor. I hvala svim ljudima koji su bili deo tog predivnog dogadjaja a koji su svojim pričama imali uticaja na moj dalji razvoj.»
Branko Ilić

Добавить комментарий

Ваш e-mail не будет опубликован.